Pas, Ivan Tokin.

Pas, Ivan Tokin.

Za osobu koja je opsednuta psima, moram priznati da kasnim sa čitanjem ove knjige. 

Zapostavljanje ovog hobija inače pravdam manjkom vremena, a kada konačno uvidim besmislenost tog izgovora, bahato mi je da kupujem nove knjige dok ne pročitam one koje već čekaju svoj red. Ipak, kao i u pravom životu i ovaj literalni Pas me je pronašao u pravom trenutku. Beku imam već devet godina i sada više nego ikada razmišljam o njemu, nama i našoj ljubavi. O svemu što me ja naučio i što će me nadam se, sigurna sam, tek naučiti!

I baš u ovom periodu, kada znam da se uznemirim, jer mog malog dečaka pseće godine čine mnogo starijim nego što ga mi doživljavamo, stigao je Pas, da podseti koliko ta iskustva i filozofije koje možemo da naučimo od njih ne mogu da se mere i svode na godine. Ne da ne mogu, ne smeju! 

No, “Pas”?

Ne preterujem kada kažem da je to jedna od najlepših knjiga koje sam pročitala, a ja zaista izbegavam prefiks “naj”. Toliko lepa da se i ne usuđujem da vam je interpretiram, štaviše i ovo deljenje pisanog utiska sam dugo držala u folderu, verovatno iz straha da ne unizim posebnost ove knjige . A kada vam emocije i subjektivnost stvore neprobojnu kreativnu blokadu, najbolje je citirati samog pisca :

“Pas voli beskrajno i ostavlja bezdušno. Pas je jak, brz i slobodan. Pas ništa ne zna i sve mu je jasno. Ovo je knjiga o njemu.”

I to kakva knjiga!

Ovaj omaž psima je napisan onim jednostavnim jezikom, koji svi razumemo i koristimo, pa ćete se svejedno vraćati da te rečenice pročitate još jednom i još jednom, dok vam osmeh titra u uglu usana i dok se pitate da li je Ivan Tokin zapravo neki čarobnjak, koji zna da čita vaše misli, pa još da ih predoči i bolje nego što biste sami. A kada je završite, u jednom dahu, nakon različitih nasmejanih i uplakanih rolerkostera, shvatite da ste za barem jedan emotivan kilogram, dva, pet, deset teži: te jednostavne reči su vešto upakovale neke mnogo bitne suštine. I tada poželite još. Želite da se dočepate još nekih strana dnevnika tog veličanstvenog četvoronošca, da vas još malo nasmeje, rastuži, zabrine i poduči, a pre svega još malo obogati. Onda krenete da zamišljate kakav bi bio dnevnik vašeg psa ili kako bi vaš pas bio opisan: kao šminker? Kao lik iz kraja? Šta bi on o vama rekao?

Poželite da upoznate sve te likove: da se družite sa njima, da ih mazite i nahranite, da poštujete njihovu slobodu i da poštujete njih same. Da mislite da ih učite nečemu, ali da zapravo sve vreme oni uče vas. Garantujem vam da posle ove knjige na pse nećete gledati istim očima.

Sa kime bih upoznala glavnog lika ove knjige?

Ako “imate” psa, ako ga nikada niste imali, ako ga želite, ako ga više nema. Ako vam fali i ako vas neki tek čeka, tamo iza ugla. Ako imate baš jednog na umu i ako ga još niste ni upoznali. Ako želite da ga razumete, ako se premišljate da li je za vas. Ako ne znate šta da mislite o njima. Ako ih se plašite. Ako samo volite životne priče i ako su vam potrebne jednostavne, a tako važne životne lekcije, ako želite da učite i nestvarno da volite. Ako želite da razumete kako oni vole i šta za njih znači poštovanje. I ako je on za vas sve, a ne “samo”pas.

Ova knjiga je za vas.