4 lekcije za “neuspešne”

4 lekcije za “neuspešne”

Iz ugla jedne nano-influenserke devojke koja, moglo bi se reći, samo piše blog (koji nezvanično čita uglavnom familija i još po neko):


1.Brojke i statističke greške


Koliko god se opirali, koliko god poricali i trudili se da im ne pridamo značaj: brojke se važe! Izeš ga, nerado priznajem, ali prirodne nauke, algoritmi i formule će zauvek biti jaki, da ne kažem jači. Tako da i kada se trudimo da ih ignorišemo, brojke znaju da nas, iznenada i (ne)prijatno, udare u glavu: koliko imamo godina, koliko pokazuje vaga, koliko dugo volimo nekoga, a koliko dugo smo bez nekog drugog i u ovom slučaju koliko ljudi nas prati. Taj broj govori o našoj onlajn vrednosti, tome koliko smo zanimljivi, koliko se sviđamo i koliko nas prihvataju- na šta se retki mršte. Nemojte sada to da pomešate sa realnošću, jer da.. i dalje mislim da se radi o dve različite dimenzije i nakon upoznavanja velikog broja ljudi koji žive u suštoj suprotnosti sa onim što predstavljaju u onom drugom svetu, niko me ne može ubediti da virtuelna stvarnost može biti važnija i iskrenija od fizičke. Barem ne još.

Da ne znače ne bi već uveliko poznate influenserke bile uporne da lančano tagujete i zapratite sto ljudi kako biste dobili mobilni telefon ili šminku. Ali, da se razumemo- priča o tome da nisu važne i da su važni ljubav i samoprihvatanje bolje zvuče na storiju i što je još važnije, bolje prolaze! Ljudi će pre zapratiti osobu koju prati masa, jer čim je nešto popularno, mora da vredi i da je dobro? Hej, prva ću pustiti pregledaniji video na YouTube-u ili kupiti maskaru kojoj je više ljudi dalo svih pet srculenca. Dakle, ne lažimo se i ne budimo lažno skromni: brojke na društvenim mrežama znače. Makar da vas njihovi algoritmi ne bi označili kao štrčak-statističku grešku, i zabacili u mračne dubine interneta kao neinteresantu materiju, sve dok vas gomila lažnih Tajvanaca ili Arapa ne izvuče na površinu popularnih 😉 Uostalom, ipak su posle prve stranice na google-u i ovako samo virusi, zar ne?


2. O kvalitetu i (samo)sumnjama


Brojke se gledaju. Ljudi od kojih ne bih očekivala tako vrsnu analizu su vrlo dobro upoznati da imaju više pratioca nego ja i nekako nikada ne propuste da se iščuđavaju nad time.

“Hej, pa čak i ja imam više nego ti pratioca, a ono… nije kao da se nešto trudim i cimam.” 🤷🏻‍♀️

“Šta znači ono što nemaš Swipe up? Ha-ha!”
(Ne, ovo nisu dramatizacije, ovo su istiniti citati)

Kada vas onda uporno i oni dobronamerni pitaju Kako to? , a oni najdrskiji “prijateljski” insistiraju na “Što se cimaš oko tog pisanja toliko? Čita li to neko uopšte?”, naravno da ćete morati nekada da posumnjate u kvalitet svog sadržaja. Osim ako niste Kanye!

Tako su moje najveće uzbuđenje i ponos nakon što sam poslala traženi članak za jedan hrvatski časopis splasnuli čim malo duže nisam dobila povratnu informaciju. Odjednom mi se tekst činio predugačak, preglup, usiljen, a da ste mi stavili nož pod grlo i tražili da budem iskrena i da batalim te naknadne sumnje ako želim da živim, rekla bih da je bio Odličan. Najbolji koji sam u tom trenutku mogla napisati. To sa sigurnošću mogu reći zato što nikada ne bih slala nešto što ne smatram svojim trenutnim vrhuncem. Kada su moje, ‘ej moje, reči izašle na čak nekoliko prelepih, sjajnih strana i kada su krenuli da stižu utisci, odahnula sam. (Sve dok nisam čula da momak koji me je kontaktirao više ne radi tamo, što je opet izazvalo živu scenu u mom samokritičnom mozgu u kojem je urednik pred ostatkom redakcije stiskao moje žurnalističko čedo, vičući i pljujući “Ovakva 💩 više neću da štampamo! Ko je uopšte ovu malu zvao?” #nijesedesilo)

Dakle da, mali broj pratioca izaziva nepoverenje, sumnju, nekad i podsmeh i to vas vrlo lako može zaraziti. Posle se pitate otkud toliko groblje zaboravljenih i prebrzo napuštenih blogova. Ili zato ili je do toga što su profesionalno šminkanje ili kreiranje haljina novo blogovanje. 🤔 


3. Budale i pljeskavice po koje niko neće doći 


Ovo nužno dovodi do toga da se često osećaš kao budala.

Za početak, odjednom osobe koje su preko par noći nakupile koju hiljadu malenih botova širom sveta pohitaju da ti objasne “gde grešiš, da je straaaašno važno kakav content pružaš, i da li ZAISTA to dovoljno želiš, da li si to vizualizovala dovoljno kristalno jasno?” Ljudi vrlo lako skliznu u nipodaštavanje tvog truda i rada, zato što im se može- udarilo ih je reklamiranje detoks čaja, olovke za izbeljivanje zuba preko noći i gradske roštiljadžnice u glavu. To što “verni pratilac” iz Saudijske Arabije nikada neće doći da se uveri u kvalitet te hvaljene i fotogenične pljeskavice će se lakše objasniti roštilj majstoru nego zašto neko prosto neće da odustane, čak i kada je potpuno nepriznat.

4. Do tebe stižu najlenjiji.

Nemojte misliti da je sve tako crno! Ponekad neko zaluta, pa se zainteresuje da vas angažuje. Tako su meni nudili da reklamiram onlajn kockanje. “Hvala lepo na ponudi, ali nisam sigurna da nam se ciljne grupe poklapaju.”
Taj marketing stručnjak čovek nije preterano cenio moju iskrenost, te sam dobila odgovor da bih, eto, u budućnosti mogli da me povežu sa potencijalnim klijentima-zanimljivijim za moju ciljnu grupu, ali ako sada samo umetnem link ka njihovom sajber kockarskom stolu. Odmah ću da vam neskromno kažem: ja dovoljno dobro baratam rečima da sve mogu da upakujem u pitku priču i to onu iza koje mogu da stanem, ali majku mu poljubim, ako ćeš da prodaješ i sebe i onu šaku odanih ljudi koji te prate za neku siću ili mizernu kompenzaciju, pa još za nešto što čak nije ni prava, zagušljiva kladionica, onda stvarno možeš taj obraz zanavek da okačiš o klin, jer ti više nikad neće trebati. Bilo je tu još bisera: kao kada sam morala da nalik zelenašu uterujem svoju simboličnu, prvu blogersku platu pa mi je momak koji me je i kontaktirao i sa kojim sam sve dogovorala obavestio da mogu da dođem i da “donesem potpisanu saglasnost, ako sam maloletna”- treba li da spomenem da je letimičan pogled na moj profil/blog govorio da već uveliko nisam. Tako da ako vas ne dotuku podsmešljivi komentari, netraženi saveti i samosumnja, dotući će vas neki komšijin mali sa odslušanim, ili verovatnije prespavanim, predavanjem iz marketinga, koji vas, dok premešta čačkalicu iz jednog ugla usta u drugi i srče jogurt iz čaše, kontaktira da biste reklamirali nešto što nema jednu jedinu dodirnu tačku sa vašom pričom, pa se još čudi što vi tako jadni i nepoznati odbijate tako retku priliku.  Nažalost, mnogi su devalvirali svoj rad, a zatim pristali na skromne, često i uvredljive, uslove. Pa, kada oni influenseri koji znaju šta rade i rade to kako treba traže realnu cenu za svoje vreme i posao, kvazistručnjaci pođu niže niz lestvicu popularnosti, verovatno očekujući da sa opadanjem brojem pratioca opada i dostojanstvo, a raste želja da se eksponira i proslavi po svaku cenu- u ovom slučaju pristajanjem na minimum i nevrednovanjem sopstvenog umeća (naravno pod uslovom da ono zaista i postoji).

Šta je zaključak?

Pa, pravo da vam kažem, ne znam. Da, brojke znače. Da, truba je kada priče u koje verujete ne stignu daleko. (Prednost je što niste u opasnosti da vas dnevni portali reklamiraju, klikbejt naslovom koji nepogrešivo zove na verbalni linč i pljuvačinu. Kada malo bolje razmislim, malo li je?) Truba je i kada ti svako malo neko uzbuđeno kaže da te je preporučio, ali mnogi ti pozivi završe kod onih spomenutih ljubitelja pljeskavica, koji se čak ni ne bakću pisanjem, niti se suviše trude, ali imaju veću platformu, za koju nema veze što je fejk- pa se onda osećaš kao da si lično izneverio osobu koja te je predložila. Nije truba kada shvatiš da jednu celu grupu ljudi zanima šta brbljaš, preporučuješ i voliš. Pa još kada skapiraš da ta grupa može da napuni, recimo, gimnaziju i po ili da ne bi svi stali u Veliku salu Kolarca. Moolim? Ne staju svi?! I možda su zaista svi bolji od tebe, možda zaista to ne želiš dovoljno jako, pa ti ta čuvena teorija privlačenja ne funkcioniše, možda si zelen/a, lenj/a, nesnađen/a, ali i dalje opstaješ, guraš i ne odustaješ od tebi važne priče, sa sve obrazom i svitom ljudi koji su te prepoznali, a niste čak ni u srodstvu! A kada sramežljivo popričaš sa nekim od tih ljudi, skapiraš da biste lako mogli otići na kafu u fizičkom svetu, verovatno biste se i zaista sprijateljili, onako za pravo. I da, Swipe up bi bilo idealno imati, ali i ako nikada ne stigne- stvarno nije smak sveta, neko mora da čuva i ove mračne, nepopularne vode. Uostalom, statističke greške vas lako mogu iznenaditi, a onda najviše dobiju oni što su se prvi na njih kladili😉