Ćaskamo uz negroni sa Jovanom

Ćaskamo uz negroni sa Jovanom

S obzirom na to da se žalimo kako samo mediokriteti i polusvet dobijaju prostor i da nemamo više priliku da vidimo, čujemo i upoznamo neke druge ljude, rešila sam da preuzmem stvar u svoje ruke, oduvam prašinu sa reflektora i da ga, uz škripu, doguram i usmerim na te “druge”. U svetu u kojem je suđenje na osnovu “korica knjige” zamenilo suđenje na osnovu Instagram naloga, u kojem se žene pitaju pitanja vezana isključivo za fizički izgled, o ljubavnim vezama ili se ne pitaju uopšte, zašto ne bismo zagrebali makar malo ispod te površine i otkrili da su neki ljudi mnogo više od njihovog username-a. Da su satkani od uspomena, želja, ambicija i najrazličitijih emocija. Da imaju nešto da kažu, da treba da se čuju, a ne samo lajkuju. Nemojte posle da mi kažete da nema nigde da se čita o zanimljivim ljudima #wink.

***

Danas sam sa bloga BonjourJR ukrala vama dobro poznatu Jovanu. Blogerska pionirka kod nas i to jedna od onih koje su ostale dosledne svom stilu i priči sa početka. Kada je sretnete uživo nećete se iznenaditi, jer je podjednako doterana i u “oflajn” svetu, a mogu vas samo zateći njeni besprekorni maniri, možda zato što su nas drugi ubedili da su dame istrebljena vrsta. Ona je dokaz da nisu. I to dokaz koji odiše francuskim šikom, upakovan u ruski, skupoceni ukrasni papir a zatim naparfemisan Mac-ovim Ruby Woo parfemom. Mašna od pliša na kraju nije obavezna, jer joj nije ni potrebna. Ako vam ponestane reči, rado će vam ih pozajmiti (i ovako je najbliži začikavaju da svoje priče počinje od Kulina bana), a ako ste joj bliska osoba budite srećni, možda vam se dodatno posreći pa dobijete i njenu homemade Pavlovu. Sa njom pričamo o današnjoj blogerskoj sceni, beogradskom ruhu i vrednim, majčinskim lekcijama.    

Jedni te znaju kao diplomiranu ekonomistkinju, drugi kao jednu od najbolje obučenih blogerki. Neke zanima tvoj privatan život, neke kako si tako zgodna, a kao i uvek ima i onih koji vređaju (Ginette, značajno namigujem). Ali stavimo druge na mute: Ko je Jovana Radojičić? 

Iako svesna sebe, kao i onoga čime se bavim, moram priznati da mi predstavljanje nikada nije bilo jača strana. Uvek sam zastupala onu da me drugi najbolje opisuju, kao i da moji uspesi/postupci dovoljno govore o tome ko sam i šta sam. Kada bih morala da mute-jem svoje prijatelje, poznanike, medije, pa na kraju i hejtere ;), rekla bih da sam devojka koja se trudi uvek da sanja o lepom i koja veruje u ljubav. Koja se trudi da ceni trenutak i uživa u njemu, koja obožava da izmami sreću i osmeh na tuđem licu i nazdravlja kroz život trenucima, kakvi god oni bili i to do besvesti. Iz tog razloga, ćin ćin uz omiljeni negroni, pa da krenemo dalje 🙂

Pre par godina si rekla da je blog nastao jer si “uvidela da moj kompjuter ne može da izađe na kraj sa mnom, kao i moje drugarice koje sam redovno ’gušila’ svakojakim slikama i trendovima.”, a danas na BonjourJR dolaze devojke da sačuvaju tvoje fotografije za inspiraciju i ideje. Možeš li mi reći kako se tvoj blog vremenom menjao, a kako sama blogerska scena? 

Oduvek sam obožavala modu, ali i umetnost pre svega. Još kao malu me je baka, inače montažer u penziji, kada bih dolazila kod nje na čuvanje, svaki dan fotografisala u različitim kombinacijama, čiji je tvorac u tom periodu bila moja mama, i slagala ih u albume, po definisanim godinama. Dvadesetak godina kasnije, platforma po imenu Lookbook je prikazivala veoma sličan sadržaj tim bakinim kolaž-albumima. Iz anonimnosti (prikazivanje isključivo trendova, it komada, devojaka sa stilom, editorijala etc) uz nagovor blogerke @vanjaam, počela sam sa prikazivanjem i outfit postova. Kako sam sazrevala ja, tako je i moj lični projekat proslavljao godinu po godinu (ovog novembra čak osam). Trendovi u digitalnom svetu se menjaju iz časa u čas, a sa tim i kompletno blogerska scena kako u svetu tako i kod nas. Nažalost, ni davne 2010/11 godine, kao ni do dana današnjeg, nije došlo do sličnosti u poimanju bloga bilo on modnog, lifestyle, kulinarskog sadržaja, kao i tretmana istih ovde i van granica našeg tržišta. Kažem nažalost, jer naš prostor itekako ima šta da ponudi, ali zbog kompletne situacije i plasiranja nekih iskrivljenih vrednosti u medijima, cveta kič, nimalo obrazovan, kulturan i chic sadržaj. Svega je par devojaka koje na ovim prostorima poštujem, koje bih mogla da izdvojim kao primer kako uspešno voditi biznis uz kvalitetan i moderan sadržaj, a opet na jedan suptilan i nenametljiv način. Parola “Ne radim ništa po svaku cenu, stojim iza svega što prezentujem!”  

Do pet sati se baviš operativnim rizikom, a od pet navlačiš bundu, crvene čizme i uranjaš nazad u modni, našminkani svet. Koliko je teško pomiriti te dve uloge?

Hiljadu puta sam izgovorila- Sve je u balansu. Iskreno sam takav tip osobe da ne bih mogla da radim samo jednu stvar i da bolje funkcionišem kada sam zatrpana obavezama. Bankarski posao je nešto što je moj poziv, za koji sam se inicijalno školovala, koji volim i koji me izuzetno motiviše, gde se borim i koji dosta moćno izgleda. Baveći se tom vrstom posla stekla sam pre svega odgovornost ka radu i obavezama, jer izveštaji i zadaci nemaju beskonačan rok. ‘Posle pet’- a sve češće je pre neko drugo vreme, ne odmaram oči od kompjutera i setujem se na modni svet i osmišljavanje daljih planova za blog, odgovaranje na mailove i odlaske na događaje, dok je vikend rezervisan za kreiranja sadržaja tj. najviše slikanje outfit postova. Bitno je biti fokusiran u datom momentu na posao koji obavljaš, imati unapred definisane planove (možda sam osoba koja ima najviše to do lista koju si upoznala-na radnom stolu, u torbi, kod kuće..) i mnogo voleti to što radiš. Mene podjednako ispunjava uspešno održan sastanak i dobro urađen posao za blog.  

Oko jedne stvari mislim da se svi slažemo: prezgodna si. Znam o tvojim fitnes navikama (#teampink) i načinu ishrane i baš zato te i smatram, pre svega, zdravom osobom na čijem primeru mlade devojke mogu naučiti mnogo o balansu, važnosti sporta i neizgladnjavanju, možeš li upoznati i druge sa tim navikama?

Moram priznati da obožavam da treniram, jer sam se i ceo život bavila fizičkom aktivnošću. Zar misliš da su onaj most, polu-špaga ili dobar udarac loptom tek tako nastali ;). I ovde se držim pomenutog balansa. To znači da ću normalno voditi računa o ishrani. Draže mi je da dosta jedem, pre svega kvalitetnu hranu i da imam intenzivne treninge, nego da se izgladnjujem. To nikada nisam mogla. Nikada se ne bih odrekla tih sitnih, a tako srećnih momenata uživanja u dobro pripremljenom jelu i nazdravljanju sa dragim ljudima.

Nego da ja tebe pitam, kada će #pinkteam da nastavi da ‘buca’ zajedno?

 

 

 

Kako bi opisala modni stil Beograda? Čega misliš da mu manjka i šta ga razlikuje od drugih gradova?

‘’Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.” DR. Zato hajde da posmatramo sve kroz slatkaste- ružičaste naočare i kažemo da onaj Beograd koji ja poznajem i koji se trudim da me okružuje je jedan izuzetno classy, obrazovan i chic gospodin koji pridržava vrata, ne gura se i govori dobar dan. Za mene će Beograd pre svega biti jedan opasan dasa, kojeg valja ponekad ostaviti na par nedelja, da biste mu se ponovo, a još zaljubljeniji nego ikad, vratili u zagrljaj.

 

 Najbolji savet koji si dobila i savet koji bi dala drugoj devojci?

Nikada ga direktno nisam dobila, ali sam od mame naučila da budem pre svega dama, da uvek idem uspravljene glave, da imam samopouzdanje… Zato bih to preporučila mladim devojkama, pre svega da budu to što jesu, da budu one i veruju u sebe. Taj personalitet koji imate je vredan i niko vam ga ne može ukrasti!

Šta te čini srećnom, a šta tužnom? Šta te izbaci iz takta i šta nikako ne možeš da razumeš?

Trudim se da budem zahvalna svaki dan na svemu što imam… Trudim se svaki dan da budem srećna i da usrećim druge. Kao i u svakom životu, normalno je da ima tužnijih trenutaka koje više povezujem sa onim ko zna zašto je to dobro… Prestala sam odavno da se trudim da razumem druge, ne možeš sve na svetu razumeti, ni loš gest, niti namrgođeno lice. Ali moraš sebe da puniš pre svega lepim trenicima, da nagrađuješ sebe za dobar rad i postignut uspeh, da se hraniš pozitivnom energijom. Da se smeješ na sav glas i pevaš iz sveg srca. Iskreno, pre bih jednog dana da imam bore smejalice, nego bore namrgodice.

Šta bi poručila Jovani devojčici,  Jovani tinejdžerki i Jovani za deset godina?

Ne bih ništa pametno poručila ni Jovani devojčici, ni tinejdžerki, jer mislim da je sve išlo lepim i normalnim tokom, da sam oduvek bila ja ja, sa izgrađenim ponašanjem i vrednostima koji su mi roditelji usadili. Svakim danom sam zahvalna njima na tome kako su me vaspitali. Trudiću se da te iste vrednosti prenesem jednog dana na svoju porodicu i da za deset godina, sa svojim partnerom, bude barem upola dobar roditelj kao oni meni.