Ćaskamo uz whiskey sour sa Majom

Ćaskamo uz whiskey sour sa Majom

S obzirom na to da se žalimo kako samo mediokriteti i polusvet dobijaju prostor i da nemamo više priliku da vidimo, čujemo i upoznamo neke druge ljude, rešila sam da preuzmem stvar u svoje ruke, oduvam prašinu sa reflektora i da ga, uz škripu, doguram i usmerim na te “druge”. U svetu u kojem je suđenje na osnovu “korica knjige” zamenilo suđenje na osnovu Instagram naloga, u kojem se žene pitaju pitanja vezana isključivo za fizički izgled, o ljubavnim vezama ili se ne pitaju uopšte, zašto ne bismo zagrebali makar malo ispod te površine i otkrili da su neki ljudi mnogo više od njihovog username-a. Da su satkani od uspomena, želja, ambicija i najrazličitijih emocija. Da imaju nešto da kažu, da treba da se čuju, a ne samo lajkuju. Nemojte posle da mi kažete da nema nigde da se čita o zanimljivim ljudima #wink.

Ćaskamo sa Majom, obučenom u bakine prekrojene haljine, sa biserima ili velikim mašnama, rancem na leđima, koji joj zbog njoj svojstvenog hoda, redovno poskakuje na leđima. Radi u PR-u, strastvena je skijašica, leti je “naše barke kapetan” i ne dajte da vas njeno damsko držanje i romantičan stil zavaraju, jer ako probate da je odžeparite, nećete se lepo provesti. Samo čekam trenutak da je vetar nanese na neku kreativnu i umetničku stranu, kojoj pripada srcem i veštim rukama. Nazdravlja viskijem, iako je “piće za dečake”, pa čašu menja za vozić i igranje sa bratancem. Vikendom jede Mandarinine kolače, uveče neumorno zuji svuda, a najdraži su joj đirovi van grada i zemlje, iz kojih posle BBB tim, koji čine njen bračni saputnik i #bekasretenovic, lepi fotografije u album uspomena. Danas razgovaramo o toj strasti prema planini, neobičnoj srpskoj potrebi i naravno… njenim loknama. 

Okej, preko Instagrama možemo saznati da radiš u PR-u, da si ljubiteljka cipela i hedonista. Sada bi neko sigurno dodao i poznata loknica u gradu, a ja mogu da potvrdim da ne preteruje. Ipak reci nam malo bliže: ko je zapravo @majaloknica?

Da, definitivno sam poznata kao loknica, ali isključivo u krugu mojih prijatelja. A konstatacija da sam poznata loknica u gradu.. girl, let’s be realistic. 🙂

Uf, @majaloknica, ili što bi moj drug rekao loptica, ima više uloga. Ja sam pre svega ćerka, sestra, tetka, Bubi, kumašin, punopravac ali i brat Pujke pa onda sve ostalo. Bez tih “lokni”, opisala bih sebe kao zaboravnu šarmantnu šeprtlju koja je opsednuta biserima, koja ima potrebu da uslika gotovo sve i uvek, koja spava sa jastukom preko glave, i koja je u stanju da u četvrtak u ponoć odluči da je ipak vikend bolje provesti na planini.

Sada moram da ispravim samu sebe sa početka i da dodam da čak i da se ovaj dijalog odvija recimo u Skituljku uz čaj i čuvenu pitu od borovnice neko bi dobacio da si i poznata loknica na Kopaoniku. To ne treba da čudi s obzirom na to da si radila kao instruktorka skijanja i da mnoge slobodne trenutke i danas provodiš na planini? Kako se rodila ta ljubav i šta je to što planinski ambijent pruža, da moraš iznova i često da obnavljaš tu “lekovitu dozu”?

Vratila bih se 30 godina unazad kada smo se planina i ja prve put susrele. Jahorina 87′, beskonačno hladno. Ja, u crvenom kombinezonu, nakljukana pasuljem sa blaženim izrazom na licu. Kao što je izmišljeni junak Obelix kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, tako sam i ja valjda te 87′ upala u neku mešavinu zime, snega, pasulja i mojih blesavih roditelja koje su me dovele do doživotne zaljubljenosti u planinu, sneg i skijanje. Da, istina je da sam bila trener skijanja, ali period za koji me vežu najlepše uspomene, i prijateljstva koja su se tada izrodila su definitivno bile zlatne godine treniranja, kada sam veći deo zime provodila u Rtnju. Ipak, ne dobije svako priliku da “osvoji” ožiljak na levoj obrvi, nadimak Maja vatrogasac, ili doživotno prijateljstvo sa ludom Nišlijkom. Toliko bliskosti, spontanosti i druženja moglo se zbivati jedino u Rtnju na Kopaoniku. Srećna okolnost jeste što mi je priroda posla takva, da i dalje često boravim na Kopaoniku.

Dodala bih da nisi samo velika ljubiteljka planine, već i da mnoge vikende BBB tim, samo u paru ili u punom sastavu,  iskoristi da šmugne iz grada, koji od tih begova ti je posebno drag? 

Nikada nisam mogla pronaći jedinstven odgovor na to pitanje pa sam razmišljajući o sad već zavidnoj “zbirci putovanja” sa puno mesta u „dosijeu“ shvatila da jedinstven odgovor zapravo i ne postoji. Postoje mesta na koja volimo da se iznova vraćamo i opet uživamo u istim prizorima – opsednutost dubrovačkim zidinama i uskim ulicicama Korčule. To je nešto naše.

 

Ekstrovertna si, voliš akciju, ne drži te mesto, šta je to što Beograd može najbolje da pruži takvoj osobi?

Skoro sam negde pročitala jednu sumornu misao nepoznatog autora koja kaže

sledeće:

“koliko god te ulepšavao, trudio se oko tebe, ti me ne voliš. Novogodišnja rasveta osam meseci, roze fontana koja peva narodnjake, neboderi na obali, šoping molovi na svakom koraku…”. Živa istina. Ali opet, ima i onaj drugi Beograd. Beograd koji volim, koji gledam mojim očima. Beograd kroz šetnju Hyde parkom, Beograd kroz odlazak na kolače u Mandarinu ili kroz šetnju Andrićevim vencem, Beograd kroz odlazak na nedeljnu kafu sa kumovina, ili na whiskey sour u Kultura bar. Beograd kroz odlazak na dobru predstavu. Beograd sa mojim prijateljima.

Šta te čini srećnom, a šta tužnom? Šta te izbaci iz takta i šta nikako ne možeš da razumeš?

Srećna sam kada pada sneg, kada sam na Kopaoniku, kada slušam muziku glasno, kada dobro odradim posao, kada BBB tim putuje, kada gledam slike sa mora, skijanja, putovanja. Srećna sam kada se smejem sa društvom, kada se najedem kao prase. Kada imam izbor da jednostavno živim i radim u životu šta hoću…ma mogla bih ovako do sutra.. A da se ipak zadrzimo na srećnim trenucima?;)

Jedno od pitanja koje me kovrdžave drugarice, bez izuzetka, pitaju jeste: Kako održavaš te lokne i koje preparate za nju koristiš?

Bolje da ne odgovaram na ovo pitanje javno pošto će me većina frizera ubiti kada bi čuli kako ”negujem” lokne. Ja sam zapravo loknica koja stavlja sve najgore na kosu – penu, lak, jake šampone i pakovanja. Koso moja, oprosti mi. Devojke, tajna ne postoji. Istina je, da nemam baš neki dobar savet za održavanje. Više bih rekla da je u pitanju čista sreća. Sa druge strane, kada nakon pranja ne stavim penu na kosu, moja kosa poprima oblik ”mikrofonke” ili zaličim na Donnu Summer što bi moja koleginca rekla.

Najboji savet koji si dobila i savet koji bi dala drugoj devojci?

Veoma je zanimljiva ta srpska potreba da savetujemo druge i pričamo u nedogled. Ali, da li smo se nekada zapitali da li smo dovoljno kompetentni u nekim oblastima da bismo savetovali druge? Jedno je sigurno, uvek je lakše uzeti drugu osobu kao lični projekat. Napraviti detaljan plan i obraditi njen problem. Ovo je možda i razlog što ne volim preterano da delim savete, a niti da ih primam.
Svakako, više volim da sam na strani slušaoca.

Šta bi poručila Maji devojčici, Maji tinejdžerki i Maji za deset godina? 

 Maja devojčica i tinejdžerka je oduvek bila ambiciozna, tvrdoglava i dosledna, dok Maji za deset godina dajem obećanje da ću dati sve od sebe da bude ponosna na svoju mlađu verziju.